Годишње
истраживање
о
статистици
рођених Референтни метаподаци у Euro SDMX Metadata Strukturi (ESMS) Агенција за статистику БиХ |
|||
1. Контакт | |||
2. Подаци о ажурирању метаподатака | |||
3. Презентација статистике | |||
4. Јединица мјере | |||
5. Референтни период | |||
6. Институционални мандат (овлаштење) | |||
7. Повјерљивост | |||
8. Политика дисеминације | |||
9. Учесталост дисеминације података | |||
10. Доступност и разумљивост | |||
11. Управљање квалитетом | |||
12. Релевантност | |||
13. Тачност и поузданост процјене | |||
14. Правовременост и тачност објаве | |||
15. Усклађеност и упоредивост | |||
16. Трошкови и оптерећење | |||
17. Ревизија података | |||
18. Статистичка обрада | |||
19. Коментар | |||
1. Контакт | |||
1.1. Надлежна институција | АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ | ||
1.2. Надлежна организациона јединица | Сектор за демографију и социјалне статистике - Одсјек за статистику становништва и регистре | ||
1.3. Контакт особа | Радослав Ћоровић | ||
1.4. Функција контакт особе | Помоћник директора у Сектору за демографију и социјалне статистике | ||
1.5. Контакт поштанска адреса | Зелених беретки 26, 71 000 Сарајево, Босна и Херцеговина | ||
1.6. Контакт мејл адреса | radoslav.corovic@bhas.gov.ba | ||
1.7. Број телефона | +387 33 911 983 | ||
1.8. Број факса | +387 (33) 220 622 | ||
2. Подаци о ажурирању метаподатака | |||
2.1. Датум посљедње потврде валидности метаподатака | 26.7.2021. | ||
2.2. Датум посљедње објаве метаподатака | 26.7.2021. | ||
2.3. Датум посљедњег ажурирања метаподатака | 26.7.2021. | ||
3. Презентација статистике | |||
3.1. Опис података | Годишњим истраживањем о рођеним лицима прикупљају се подаци о регистрованим случајевима лица рођених у Босни и Херцеговини. | ||
3.2. Класификације које се користе у истраживању | Истраживање
о рођеним
лицима
се проводи
према
методологији
усклађеном
с препорукама
УН-а (UN Principles and Recommendations for a Vital
Statistics System Revision 2). За статистику умрлих се користи Међународна класификација болести и повезаних здравствених проблема (10. ревизија). |
||
3.3. Сектор обухваћен истраживањем | Подаци о регистрованим случајевима рођених и умрлих лица се прикупљају у матичним књигама у Босни и Херцеговини. | ||
3.4. Статистички концепти и дефиниције | Живорођеним
се
дјететом
сматра
свако
дијете које
приликом
рођења дише
и показује
друге
знакове живота
као што су
куцање срца,
пулсирање
пупчане
врпце и
несумњиво
кретање
вољних мишића.
Ако дијете
убрзо након
порода умре,
најприје се
региструје
као
живорођено,
а затим као
умрло
дојенче. Мртворођеним
се
сматра
дијете
рођено,
односно
извађено из
тијела
мајке без
икаквих
знакова
живота, тј.
ако није
дисало нити
показивало
неки други
знак живота,
а ношено је
дуже од 22 седмице
(приближно
шест
мјесеци) и
које има
порођајну
тежину 500 гр. и
више.
Избацивање
мртвог плода
који је
ношен мање
од 22 седмице
сматра се
побачајем
(абортусом),
без обзира
на то да ли је
ријеч о
природном
или
намјерном
прекиду
трудноће, и
не
региструје
се у матичним
књигама,
нити су ти
подаци
исказани у
укупном
броју
мртворођених.
Умрли је свако живорођено лице код којег је наступио трајни престанак свих виталних функција које започињу рођењем без могућности поновног оживљавања. Овдје нису укључени мртворођени. Општа стопа наталитета представља однос између броја живорођених и процијењеног броја становника, рачунато на 1000 становника. Општа стопа морталитета представља однос између броја умрлих и процијењеног броја становника, рачунато на 1000 становника. Општа стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета за годину посматрања. |
||
3.5. Статистичка јединица | Јединице посматрања статистичког истраживања су рођена и умрла лица регистрована у матичним књигама у Босни и Херцеговини. | ||
3.6. Статистичка популација | Циљну
статистичу
популацију
чине рођена и
умрла лица. Живорођеним се дјететом сматра свако дијете које приликом рођења дише и показује друге знакове живота као што су куцање срца, пулсирање пупчане врпце и несумњиво кретање вољних мишића. Ако дијете убрзо након порода умре, најприје се региструје као живорођено, а затим као умрло дојенче. Мртворођеним се сматра дијете рођено, односно извађено из тијела мајке без икаквих знакова живота, тј. ако није дисало нити показивало неки други знак живота, а ношено је дуже од 22 седмице (приближно шест мјесеци) и које има порођајну тежину 500 гр. и више. Избацивање мртвог плода који је ношен мање од 22 седмице сматра се побачајем (абортусом), без обзира на то да ли је ријеч о природном или намјерном прекиду трудноће, и не региструје се у матичним књигама, нити су ти подаци исказани у укупном броју мртворођених. Умрли је свако живорођено лице код којег је наступио трајни престанак свих виталних функција које започињу рођењем без могућности поновног оживљавања. Овдје нису укључени мртворођени. |
||
3.7. Референтно географско подручје | Подаци се односе на Босну и Херцеговину. | ||
3.8 Временска покривеност | 1996-2020. | ||
3.9. Базни период | Није примјењиво. | ||
4. Јединица мјере | Број рођених и умрлих лица. | ||
\ | |||
5. Референтни период | Календарска година | ||
6. Институционални мандат (овлаштење) | |||
6.1. Правни акти и други споразуми | •
Закон о
статистици
БиХ (Сл.
гласник БИХ 26/04
и 42/04) • Вишегодишњи статистички програми и годишњи планови рада БиХ |
||
6.2. Размјена (посредовање) података | 1.Републички
завод за
статистику
Републике
Српске 2.Федерални завод за статистику ФБиХ 3.Експозитура Брчко дистрикта 4. Министарство цивилних послова БиХ 5. ЕУРОСТАТ 6. УНСД |
||
7. Повјерљивост | |||
7.1. Повјерљивост- политика | Повјерљивост
статистичких
података је
уређена
законом а
особље које
проводи
статистичко
истраживање
има по истом
правном основу
обавезу
заштите
повјерљивости.
Закон о
статистици
БиХ (Сл.
гласник БИХ 26/04
и 42/04 - Поглавље XI -
члан 23-29.)
утврђује
принцип
повјерљивости
као један од
главних
принципа. Агенција за статистику БиХ врши дистрибуцију статистике у складу са статистичким начелима Кодекса праксе европске статистике а посебно с начелом статистичке повјерљивости. |
||
7.2. Повјерљивост – поступање с подацима | Документ "Правила о заштити статистичких података у Агенцији за статистику" наводи поступке за обезбјеђење повјерљивости током прикупљања, обраде и дисеминације, укључујући протоколе за обезбјеђење приступа појединим подацима, правила за дефинисање повјерљивих ћелија у излазним таблицама и поступке за откривање и спречавање накнадног откривања, као и приступа микроподацима у истраживачке сврхе. Потписивањем Меморандума о разумијевању с Агенцијом за статистику Босне и Херцеговине корисници података који имају приступ појединачним подацима дужни су: третирати појединачне анонимне податке као повјерљиве у складу с правилима, прописима и процедурама, обезбиједити одговарајућу заштиту појединачних података у складу с правилима, прописима и процедурама, штитити пренос микроподатака и уништити медиј на којима се подаци налазе, као и пратећу документацију, пет дана након објављивања резултата. | ||
8. Политика дисеминације | |||
8.1. Календар објављивања | Крајем децембра сваке године, БХАС објављује Календар публиковања с тачним датумом и временом објављивања статистике за наредну годину. | ||
8.2. Приступ календару објављивања (линк) | Календар публиковања доступан је на: | ||
https://bhas.gov.ba/Calendar/ | |||
8.3. Приступ корисника | Врши се дистрибуција података свим корисницима путем службене интернет странице Агенције за статистику Босне и Херцеговине: | ||
https://bhas.gov.ba | |||
9. Учесталост дисеминације података | Статистика о рођеним у БиХ се публикује на тромјесечном и годишњем нивоу. | ||
10. Доступност и разумљивост | |||
10.1. Саопштења | 1.
Редовна
годишња
саопштења 2. Редовна квартална саопштења |
||
https://bhas.gov.ba/Calendar/Category/14 | |||
10.2. Публикације | Демографија,
2017. Демографија, 2018. Демографија, 2019. Босна и Херцеговина у бројевима 2018. Босна и Херцеговина у бројевима 2019. Босна и Херцеговина у бројевима 2020. Жене и мушкарци 2017. Жене и мушкарци 2019. |
||
https://bhas.gov.ba/Calendar/Category/14 | |||
https://bhas.gov.ba/Calendar/Category/30 | |||
https://bhas.gov.ba/Calendar/Category/32 | |||
10.3. Онлајн база података | Нису доступни подаци о статистици рођених и у онлајн бази података БХАС-а. | ||
10.4. Приступ микроподацима | Нису доступни микроподаци. | ||
10.5. Друго | Не постоје друга средства публиковања. | ||
10.6. Документација о методологији | МЕТОДОЛОГИЈА
СТАТИСТИКЕ
РОЂЕНИХ Издавач: Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина, Сарајево, Зелених беретки 26 Година издавања: 2007. МЕТОДОЛОГИЈА СТАТИСТИКЕ УМРЛИХ Издавач: Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина, Сарајево, Зелених беретки 26 Година издавања: 2008. |
||
https://bhas.gov.ba/Calendar/Category/14 | |||
10.7. Документација о квалитету | Није доступно. | ||
11. Управљање квалитетом | |||
11.1. Обезбјеђивање квалитета | Агенција за статистику БиХ опредијељена је за обезбјеђење квалитета у изради службене статистике на основу члана 19. став 1. тачка „Закон о статистици БиХ, Службене новине БиХ 26/04; 42/04 ”. Политика управљања квалитетом као елемент система управљања квалитетом уопште се односи на сљедеће компоненте: квалитет пословног процеса као и друге елементе система за управљање квалитетом, попут планирања и контроле. Како би обезбиједила квалитет процеса и производа, Агенција за статистику имплементира модел управљања квалитетом (ТQМ) израђен помоћу ЦАФ алата. Заједнички оквир за самопроцјену (CAF) је општи алат за управљање квалитетом који се препоручује институцијама из јавног сектора, инспирисан моделом изврсности Европске фондације за управљање квалитетом (ЕFQМ). Процес самооцјењивања идентификује и прати све организационе резултате, даје повратне информације о организационим капацитетима и резултатима процеса политике и планирања. Алат за бодовање самооцјењивањa има девет кључних показатеља и 28 критерија на основу којих је могуће мјерити постигнути ниво управљања и утврдити које су критичне тачке за побољшања у будућности. Овај приступ посматра организацију из различитих углова истовремено, тј., има холистички приступ анализи учинка организације. БХАС користи „Смјернице ЦАФ-а за имплементацију“ и план имплементације у десет корака развијен како би помогао организацијама да га користе на најефективнији и најефикаснији начин. Процес самооцјењивања идентификује и прати све важне организационе резултате и даје повратне информације о организационим капацитетима и резултатима процеса политике и планирања. Овај модел праћења квалитета захтијева израду стандардизованог упитника који укључује све принципе у моделу. Како би се обезбиједио квалитет статистике, Агенција је израдила документ Политика и програм управљања квалитетом који је доступан на интернет страници: | ||
https://bhas.gov.ba/data/Dokumenti/Kvalitet/QM_Politika_i_Program_BHAS.pdf | |||
11.2. Процјена квалитета | Квалитет производа службене статистике (главни показатељи/статистике) редовно се оцјењује у извјештајима о квалитету израчунавањем показатеља квалитета. С друге стране, процеси укључени у статистичку производњу процјењују се посебним показатељима квалитета процеса у извјештајима о квалитету и додатно GSBPM документацијом. | ||
12. Релевантност | |||
12.1. Корисничке потребе | Кључни
корисници
података из
статистичког
истраживања
су : 1. Државне и друге институције јавне управе попут : Министарство цивилних послова БиХ, Дирекција за европске интеграције при Савјету министара БиХ, Дирекција за економско планирање БиХ при Савјету министара БиХ, 2. академска и пословна заједница, 3. општа јавност, 4. страни корисници: Еуростат, УНСД, 5. медији. |
||
12.2. Задовољство корисника | Један од кључних елемената у осигуравању квалитета статистичких података јесте праћење задовољства корисника. За ово истраживање не постоји посебна анкета о задовољству корисника. Резултати Анкете о задовољству корисника доступни су на интернет страници: | ||
https://bhas.gov.ba/ | |||
12.3. Комплетност података | Стопа комплетности података износи 100%. | ||
13. Тачност и поузданост процјене | |||
13.1. Општа тачност процјене | Није примјењиво. | ||
13.2. Грешка узорковања | Истраживање се не врши на бази узорка. | ||
13.3. Неузорачка грешка | Није примјењиво. | ||
14. Правовременост и тачност објаве | |||
14.1. Правовременост | Агенција за статистику Босне и Херцеговине прелиминарне податке за рођена и умрла лица објављује у марту мјесецу, а коначне детаљне податке објављује у новембру мјесецу. Подаци се односе на претходну годину. | ||
14.2. Тачност | Објава је у року. | ||
15. Усклађеност и упоредивост | |||
15.1. Географска упоредивост | На исти начин и према истој методологији се прикупљају подаци за ниво РС, ФБиХ и ДБ. Подаци су упоредиви како унутар БиХ, тако и с другим земљама ЕУ. | ||
15.2. Временска упоредивост | Упоредиво је по годинама. | ||
15.3. Усклађеност – cross domain | Нема релевантног истраживања које врши друга организација. | ||
15.4. Интерна усклађеност | Не проводе се слична истраживања да би се упоредили подаци. | ||
16. Трошкови и оптерећење | Годишњи оперативни трошкови за провођење истраживања огледају се у материјалним трошковима и броју сати које раде запосленици Агенције за статистику БиХ и подружница Агенције Брчко дистрикта. | ||
17. Ревизија података | |||
17.1. Политика ревизије података | Агенција за статистику БиХ тренутно нема службени документ који се односи на политику ревизије. | ||
17.2. Пракса ревизије података | Ревизија није планирана нити извршена. | ||
18. Статистичка обрада | |||
18.1. Извор података | Одабир извјештајних јединица врши се према методолошким препорукама. Извори података за ово истраживање су матичне књиге рођених и умрлих у Босни и Херцеговини. | ||
18.2. Учесталост прикупљања података | Подаци се прикупљају мјесечно помоћу образаца ДЕМ-1 и ДЕМ-2. | ||
18.3. Прикупљање података | Подаци за
статистичко
истраживање
о рођеним
лицима се
прикупљају
путем
образаца које
извјештајне
јединице
попуњавају
и достављају
статистичким
институцијама. Податке добијене од ентитетских завода за статистику и експозитуре Агенције у Брчко дистрикту, Агенција за статистику БиХ објављује у агрегираном облику. |
||
18.4. Валидација података | Врше се контроле валидности и вјеродостојности података. Контрола вјеродостојности података подразумијева провјере тачности података и процјене свих могућих грешака везаних с подацима. Логичке контроле се врше након уноса података. Подаци се упоређују с подацима из претходних година и ако постоје одређена одступања телефонски се контактира с извјештајном јединицом ради рјешавања одступања. | ||
18.5. Компилација података | Не обављају се поступци на подацима који служе за извођење нових информација у складу с датим сетом правила. | ||
18.6. Прилагођавање | Подаци статистике рођених лица нису предмет сезонског прилагођавања. | ||
19. Коментар | - | ||