Мјесечно истраживање о робној размјени БиХ сa иностранством Референтни метаподаци у Euro SDMX Metadata Strukturi (ESMS) Агенција за статистику БиХ
	1. Контакт
	2. Подаци о ажурирању метаподатака
	3. Презентација статистике
	4. Јединица мјере
	5. Референтни период
	6. Институционални мандат (овлаштење)
	7. Повјерљивост
	8. Политика дисеминације
	9. Учесталост дисеминације података
	10. Доступност и разумљивост
	11. Управљање квалитетом
	12. Релевантност
	13. Тачност и поузданост процјене
	14. Правовременост и тачност објаве
	15. Усклађеност и упоредивост
	16. Трошкови и оптерећење
	17. Ревизија података
	18. Статистичка обрада
	19. Коментар
	1. Контакт
	1.1. Надлежна институција	АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
	1.2. Надлежна организациона  јединица	Сектор за економске статистике - Одсјек за статистику спољне трговине
	1.3. Контакт особа	а) Горан Слатиншек б) Адиса Чубро
	1.4. Функција контакт особе	а) Шеф Одсјека за статистику спољне трговине б) Стручни савјетник за израду индекса
	1.5. Контакт поштанска адреса	Зелених беретки 26, 71 000 Сарајево, Босна и Херцеговина
	1.6. Контакт мејл адреса	goran.slatinsek@bhas.gov.ba adisa.cubro@bhas.gov.ba
	1.7. Број телефона	+387 33 911 965  +387 33 911 959
	1.8. Број факса	+387 (33) 220 622
	2. Подаци о ажурирању метаподатака
	2.1. Датум посљедње потврде валидности метаподатака	31.08.2021.
	2.2. Датум посљедње објаве метаподатака	31.10.2017.
	2.3. Датум посљедњег ажурирања метаподатака	31.08.2021.
	3. Презентација статистике
	3.1. Опис података	Статистика робне размјене БиХ с иностранством мјери вриједност и количину робе којом се тргује између БиХ и осталих земаља. Производе и дисеминирају се сљедеће главне димензије података: • ток трговине (извоз/увоз), • период (мјесец/година), • партнер земља (земља поријекла робе за увоз и земља коначне дестинације робе за извоз), • производ према релевантној класификацији, • вриједност према релевантној валути, • количина.
	3.2. Класификације које се користе у истраживању	• Царинска тарифа БиХ (у складу с Хармонизованим системом и Комбинованом номенклатуром) • Стандардна класификација међународне трговине (SMTK реv. 4) • БиХ класификација производа према дјелатности 2010. (у складу са ЦПА 2008.) • Класификација земаља- Геономенклатура
	3.3. Сектор обухваћен истраживањем	Статистика робне размјене БиХ с иностранством покрива сву робу која улази (увоз) или напушта (извоз) статистичку територију БиХ. Статистичка територија БиХ одговара царинској територији.
	3.4. Статистички концепти и дефиниције	Извоз робе означава ток у којем роба физички напушта царинску територију БиХ. Увоз робе означава ток у којем роба физички улази у царинску територију БиХ. Партнер земља је земља поријекла робе за увоз и земља коначног одредишта робе за извоз. Земља поријекла робе је она земља у којој је роба произведена. Земља коначног одредишта робе је она земља у коју роба треба бити испоручена. Роба представља сва покретна физичка добра. Роба се примарно класификује путем ознаке производа која је наведена у Царинској тарифи БиХ. Царинска тарифа БиХ је усклађена с Хармонизованим системом и Комбинованом номенклатуром. Еуростатове табеле подударности омогућују пребацивање података/ознака из Царинске тарифе БиХ у податке/ознаке из других класификација производа. Статистичка вриједност представља вриједност робе према ФОБ паритету за извоз односно ЦИФ паритету за увоз. Статистичка вриједност код извоза(FOB – Free On Board) се израчунава на сљедећи начин: • ако је уговорено мјесто испоруке у иностранству, вриједност из фактуре умањује се за трошкове превоза, осигурања и отпремања робе од границе БиХ до мјеста испоруке у иностранству, • ако је уговорено мјесто испоруке робе у БиХ, вриједност из фактуре повећава се за трошкове превоза, осигурања и отпремања робе од мјеста испоруке у БиХ до границе БиХ. Статистичка вриједност код увоза (CIF – Cost, Insurance, Freight) се израчунава на сљедећи начин: • ако је уговорено мјесто испоруке робе у иностранству, вриједност из фактуре повећава се за трошкове превоза, осигурања и допремања робе од мјеста испоруке до границе БиХ, • ако је уговорено мјесто испоруке робе у БиХ, вриједност из фактуре умањује се за трошкове превоза, осигурања и допремања робе од границе БиХ до мјеста испоруке у БиХ. Количина робе представља нето тежину робе у килограмима или количину изражену у некој од допунских јединица мјере.
	3.5. Статистичка јединица	Jединица посматрања у статистици робне размјене БиХ с иностранством јесте било која правна или физичка особа која извози или увози робу, односно подноси јединствену царинску исправу (царинску декларацију) Управи за индиректно опорезивање (Царини).
	3.6. Статистичка популација	Статистика робне размјене БиХ с иностранством укључује сву робу која увећава или умањује залихе материјалних добара БиХ тако што улази (увоз) или напушта (извоз) економску територију БиХ, укључујући робу на обради. Информације о робној размјени БиХ достављају правна и физичка лица, односно Управа за индиректно опорезивање (Царина).
	3.7. Референтно географско подручје	Подаци се односе на Босну и Херцеговину.
	3.8 Временска покривеност	Подаци о робној размјени БиХ с иностранством се производе и објављују мјесечно од 2005. године.
	3.9. Базни период	Није примјењиво.
	4. Јединица мјере	У статистици робне размјене БиХ с иностранством вриједност је приказана у националној валути (КМ/BAM), еврима (EUR) и америчким доларима (USD), док је количина приказана у нето маси (килограмима) и допунским јединицама мјере.
	5. Референтни период	Референтни период је мјесец у којем је јединствена царинска исправа (царинска декларација) прихваћена од стране Управе за индиректно опорезивање (Царине).
	6. Институционални мандат (овлаштење)
	6.1. Правни акти и други споразуми	• Закон о статистици Босне и Херцеговине • Вишегодишњи статистички програми и годишњи планови рада Агенције за статистику Босне и Херцеговине • Методологија статистике робне размјене БиХ с иностранством • Међународни закони, препоруке и приручници (ЕУ, Еуростат)
	6.2. Размјена (посредовање) података	Агенција за статистику БиХ је званични произвођач података о статистици робне размјене БиХ с иностранством. Управа за индиректно опорезивање (Царина) је надлежна за прикупљање и примарне провјере једниствених царинских исправа (царинских декларација). Ове институције су потписале Протокол о размјени података. Агенција за статистику БиХ доставља податке главним корисницима.
	7. Повјерљивост
	7.1. Повјерљивост- политика	Повјерљивост статистичких података је уређена законом а особље задужено за производњу података има по истом правном основу обавезу заштите повјерљивости. Закон о статистици БиХ (Сл. гласник БИХ 26/04 и 42/04 - Поглавље XИ - члан 23-29.) утврђује принцип поверљивости као један од главних принципа. Агенција за статистику БиХ производи и дисеминира податке у складу са статистичким начелима Кодекса праксе европске статистике а посебно с начелом статистичке повјерљивости.
	7.2. Повјерљивост – поступање с подацима	У документу „Правилник о заштити статистичких података у Агенцији за статистику БиХ“ су наведене процедуре за обезбјеђивање повјерљивости за вријеме прикупљања, обраде и дисеминације, што укључује протоколе за заштиту индивидуалних података од неауторизованог приступа, правила за дефинисање повјерљивих ћелија у излазним табелама и процедуре за откривање и превенцију накнадних разоткривања, као и приступ микроподацима за истраживачке намјене. Принцип пасивне повјерљивости се примјењује у статистици робне размјене БиХ с иностранством. То значи да Агенција за статистику БиХ мора да предузме неопходне мјере само ако се то захтијева од стране компанија које сматрају да би објавом података били оштећени њихови интереси. Овај принцип се препоручује од стране Уједињених нација у публикацији IMTS 2010., а наведен је и у ЕУ легислативи. Он има велику предност у смислу лимитирања губитка података за кориснике и тиме чинећи податке кориснијим.
	8. Политика дисеминације
	8.1. Календар објављивања	Крајем децембра сваке године, БХАС објављује Календар публиковања с тачним датумом и временом објављивања статистике за наредну годину.
	8.2. Приступ календару објављивања (линк)	Календар публиковања доступан је на:
		https://bhas.gov.ba/Calendar/
	8.3. Приступ корисника	Подаци се дистрибуирају свим корисницима путем службене интернет странице Агенције за статистику Босне и Херцеговине:
		https://bhas.gov.ba
		У исто се вријеме нова саопштења такође шаљу медијима и свим корисницима из базе података.
	9. Учесталост дисеминације података	Подаци о робној размјени БиХ с иностранством се ажурирају на мјесечној основи.
	10. Доступност и разумљивост
	10.1. Саопштења	Мјесечно саопштење „Статистика робне размјене БиХ с иностранством“
		http://bhas.gov.ba/Calendar/Category/11
	10.2. Публикације	Tematski bilten „Robna razmjena BiH s inostranstvom“
		http://bhas.gov.ba/Calendar/Category/11
		Публикација „БиХ у бројевима“
		http://bhas.gov.ba/Calendar/Category/30
	10.3. Онлајн база података	Детаљни подаци о робној размјени БиХ с иностранством се могу наћи у Comext-у (Еуростатова онлајн база података о међународној размјени робе).
		http://epp.eurostat.ec.europa.eu/newxtweb/
	10.4. Приступ микроподацима	У документу „Правилник о заштити статистичких података у Агенцији за статистику БиХ“ наведене су процедуре за приступ микроподацима за истраживачке намјене.
	10.5. Друго	Агенција за статистику БиХ добија велики број специфичних захтјева од стране корисника података.
	10.6. Документација о методологији	„Статистика робне размјене БиХ с иностранством - Кратко упутство за кориснике“
		https://bhas.gov.ba/data/Publikacije/Metodologije/ETR_00_2017_MD_0_BS.pdf
	10.7. Документација о квалитету	„Статистика робне размјене БиХ с иностранством - Извјештај о квалитету“
		http://bhas.gov.ba/Content/Read/92?title=Kvalitet
	11. Управљање квалитетом
	11.1. Обезбјеђивање квалитета	Агенција за статистику БиХ опредијељена је за осигурање квалитета у изради службене статистике на основу члана 19. став 1. тачка „Закон о статистици БиХ, Службене новине БиХ 26/04; 42/04 ”.  Политика управљања квалитетом као елемент система управљања квалитетом уопште односи се на сљедеће компоненте: квалитет пословног процеса као и друге елементе система за управљање квалитетом, попут планирања и контроле. Како би осигурала квалитет процеса и производа, Агенција за статистику примјењује модел управљања квалитетом (ТQМ) израђен помоћу ЦАФ алата. Заједнички оквир за самопроцјену (CAF) је општи алат за управљање квалитетом који се препоручује институцијама јавног сектора, инспирисан моделом изврсности Европске фондације за управљање квалитетом (EFQM). Процес самооцјењивања идентификује и прати све организационе резултате, даје повратне информације о организационим капацитетима и резултатима процеса политике и планирања. Алат за бодовање за самооцјењивање има девет кључних показатеља и 28 критерија на основу којих је могуће мјерити постигнути ниво управљања и утврдити које су критичне тачке за побољшања у будућности. Овај приступ посматра организацију из различитих углова истовремено, тј. има холистички приступ анализи учинка организације. БХАС користи „Смјернице ЦАФ-а за имплементацију“ и план имплементације у десет корака  развијен како би помогао организацијама да га користе на најефективнији  и најефикаснији начин. Процес самооцјењивања идентификује и прати све важне организационе резултате и даје повратне информације о организационим капацитетима и резултатима процеса политике и планирања. Овај модел праћења квалитета захтијева израду стандардизованог упитника који укључује све принципе у моделу. Како би се осигурао квалитет статистике, Агенција је израдила документ Политика и програм управљања квалитетом који је доступан на интернет страници:
		https://bhas.gov.ba/data/Dokumenti/Kvalitet/QM_Politika_i_Program_BHAS.pdf
	11.2. Процјена квалитета	Квалитет производа службене статистике (главни показатељи/статистике) редовно се оцјењује у извјештајима о квалитети  израчунавањем показатеља квалитета. С друге стране, процеси укључени у статистичку производњу процјењују се посебним показатељима квалитета процеса у извјештајима о квалитету и додатно  GSBPM документацијом.
	12. Релевантност
	12.1. Корисничке потребе	С обзиром да међународна трговина чини значајан дио свјетске економије, статистика робне размјене БиХ с иностранством представља инструмент од изузетне важности за велики број органа који доносе одлуке за јавни и приватни сектор. На примјер, статистика робне размјене БиХ с иностранством: • омогућава БиХ властима да се припреме за билатералне и мултилатералне преговоре у оквиру трговинских споразума, • представља важан извор информација за статистику биланса плаћања и националних рачуна, као и за економске студије, • помаже предузећима да проведу истраживање тржишта и развију своју пословну стратегију. Статистика робне размјене БиХ с иностранством задовољава претходно поменуте потребе на различите начине. Корисницима можда требају годишњи агрегирани или детаљни мјесечни подаци према производима или партнер земљама. Они могу бити заинтересовани за вриједности трговине у текућим или сталним цијенама. Такођер, могу бити заинтересовани за податке исказане у количини, а не вриједности. Ови примјери показују разноликост корисника и њихових потреба.
	12.2. Задовољство корисника	Анкета о задовољству корисника је проведена у октобру 2020. године:
		https://bhas.gov.ba/
	12.3. Комплетност података	Производе се сви кључни показатељи који се захтијевају према ЕУ легислативи и међународним стандардима за статистику робне размјене с иностранством.
	13. Тачност и поузданост процјене
	13.1. Општа тачност процјене	На тачност података о статистици робне размјене БиХ с иностранством утичу ревизије података, повјерљивост и контроле (провјере валидности и вјеродостојности података). Тачност података је на задовољавајућем нивоу. С обзиром да се основни подаци састоје од великог броја јединствених царинских исправа (царинских декларација), тешко је постићи апсолутну тачност података који се објављују.
	13.2. Грешка узорковања	Статистика робне размјене БиХ с иностранством се не прикупља путем узорка, тако да на њу не утичу грешке узорковања. Подаци о робној размјени БиХ с иностранством се добијају од административног извора (Управа за индиректно опорезивање-Царина).
	13.3. Неузорачка грешка	Грешке у статистици робне размјене БиХ с иностранством се често појаве кад се желе евидентирати кретања робе или трговинске активности о којима постоји мало информација или које су по својој природи сложене за мјерење, као што су робе које је због њихове природе тешко класификовати (грешке се могу појавити приликом сврставања робе под одређену ознаку, с обзиром на сложеност Царинске тарифе БиХ која има око 10 000 ознака производа) или вредновање робе на обради (грешке се појављују уколико се као вриједност производа приказују само трошкови обраде тј. додана вриједности, а не укупна вриједност производа).
	14. Правовременост и тачност објаве
	14.1. Правовременост	Први резултати се објављују 20 дана након краја референтног мјесеца. Коначни резултати се објављују седам мјесеци након завршетка године у Тематском билтену (приказани су годишњи подаци).
	14.2. Тачност	Захваљујући добро успостављеном систему прикупљања, обраде и дисеминације података о статистици робне размјене БиХ с иностранством, тачност објаве података је врло добра. Проблеми се ријетко појављују.
	15. Усклађеност и упоредивост
	15.1. Географска упоредивост	Статистика робне размјене БиХ с иностранством прати ЕУ легислативу и Еуростатове препоруке. Примјењује се специјални систем трговине (проширена дефиниција). То је систем који укључује индустријске слободне зоне, просторе за унутрашњу обраду робе и подручје слободног кретања робе. Робе из иностранства које се примају у царинска складишта се не евидентирају осим уколико не иду накнадно у слободан промет у земљи пријема (или се стављају у царинску процедуру унутрашње обраде или обраде под царинском контролом). На сличан начин, робе које излазе из царинских складишта и напуштају земљу не евидентирају се као извоз. Подаци о статистици робне размјене БиХ су географски упоредиви с подацима других земаља који се налазе у Еуростатовој бази података Комекст(Comext)  Поређење се може извршити анализом „mirror“ токова. Ипак, постоје разлози који доводе до разлика у „mirror“ подацима, а који се не могу избјећи. То су: • дефиниција партнер земље (земља поновног извоза робе наспрам земље поријекла робе), • различите методе израчуна статистичке вриједности (FOB метода израчуна за извоз и CIF метода израчуна за увоз), • повјерљивост података (подаци су заштићени од стране једног партнера), • квазитранзит за робну размјену БиХ са земљама ЕУ (царинска легислатива ЕУ дозвољава увозницима из ЕУ да пуштају робу у слободан промет путем било које царинарнице у ЕУ, што може довести до различитог регистровања партнер земље у подацима БиХ и подацима земаља ЕУ).
	15.2. Временска упоредивост	Подаци о робној размјени БиХ с иностранством су временски упоредиви. На временску упоредивост података о робној размјени БиХ с иностранством могу утицати измјене Царинске тарифе БиХ на детаљном нивоу, као и одређене методолошке промјене. Како би се побољшала временска упоредивост података, користе се Еуростатове табеле конверзије између различитих верзија Комбиноване номенклатуре. Царинска тарифа БиХ је усклађена с Комбинованом номенклатуром, тако да је ове табеле могуће користити. Такође, кад дође до одређених промјена у групацијама земаља (на примјер, промјене у саставу ЕУ), врши се ревидирање података за све године уназад.
	15.3. Усклађеност – cross domain	Поред статистике робне размјене БиХ с иностранством, информација о токовима трговине се може наћи у статистици националних рачуна БиХ, пословним статистикама БиХ и статистици биланса плаћања БиХ. Ове статистике се производе према препорукама (извори и методе) различитих међународних организација, на примјер Еуростата, Међународног монетарног фонда, Уједињених нација. Због тога се токови трговине приказани у овим статистикама могу разликовати.
	15.4. Интерна усклађеност	Подаци о робној размјени БиХ с иностранством су интерно усклађени. Агрегирани подаци се добију из детаљних података.
	16. Трошкови и оптерећење	Годишњи оперативни трошкови за провођење истраживања огледају се у материјалним трошковима и броју сати које раде запосленици Агенције за статистику БиХ и подружница Агенције Брчко дистрикта.
	17. Ревизија података
	17.1. Политика ревизије података	Агенција за статистику БиХ не посједује званични документ о политици ревизије. Статистика робне размјене БиХ с иностранством, као и многе друге статистике, мора да пронађе равнотежу између потребе за правовременом информацијом и потребе за тачношћу. Дисеминирани подаци су подложни могућности касније ревизије као посљедица грешака, пропуста или закашњелих декларација. Подаци о робној размјени БиХ с иностранством се ревидирају према потреби. Агенција за статистику БиХ дисеминира коначне податке за претходну годину у јулу текуће године. У том тренутку подаци постају „коначни“ и не би се требали даље ревидирати осим у изузетним и добро образложеним случајевима.
	17.2. Пракса ревизије података	Ревизија података о робној размјени БиХ с иностранством се врши на мјесечном и годишњем нивоу. Мјесечна ревизија података се врши сваки мјесец. Ревидирају се подаци за све мјесеце од почетка године. Годишња ревизија података се врши једном годишње (јули). Ревидирају се подаци за претходну годину. Након ове ревизије подаци се сматрају „коначним“ и они се дисеминирају у Тематском билтену. Управа за индиректно опорезивање (Царина) често врши ажурирање података које онда доставља Агенцији за статистику БиХ. Због тога Агенција за статистику БиХ мора да проводи ревизије података. Такође, ревизија података се проводи и као посљедица грешака у подацима добијеним од Управе за индиректно опорезивање (Царине).
	18. Статистичка обрада
	18.1. Извор података	Једини извор података за статистику робне размјене БиХ с иностранством је Управа за индиректно опорезивање (подаци из јединствених царинских исправа - царинских декларација).
	18.2. Учесталост прикупљања података	Управа за индиректно опорезивање (Царина) доставља податке Агенцији за статистику БиХ на мјесечној основи.
	18.3. Прикупљање података	Правно или физичко лице које жели да извезе или увезе робу мора поднијети Управи за индиректно опорезивање (Царини) јединствену царинску исправу (царинску декларацију). Подаци из јединствених царинских исправа (царинских декларација) се могу користити у статистичке сврхе. Ти подаци су високог квалитета. Они омогућавају скоро потпун обухват робне размјене БиХ с иностранством. Управа за индиректно опорезивање (Царина) доставља Агенцији за статистику БиХ податке из јединиствених царинских исправа (царинских декларација). Ти подаци омогућавају производњу статистике робне размјене БиХ с иностранством у складу с међународним препорукама.
	18.4. Валидација података	Управа за индиректно опорезивање проводи примарне провјере јединствених царинских исправа (царинских декларација). На примјер, провјерава да ли су попуњена сва неопходна поља у јединственим царинским исправама (царинским декларацијама). Агенција за статистику БиХ проводи провјере валидности и вјеродостојности података. Грешка валидности података открива се кад унос података није тачан, што може довести до проблема приликом обраде података, тако да се подаци не могу укључити у статистичке анализе, те се морају избрисати или кориговати. Примјери оваквих грешака су нетачне ознаке или ознаке које недостају, вриједности којих нема у јединственим царинским исправама (царинским декларацијама), словне ознаке у нумеричким пољима, и обрнуто. Провјере вјеродостојности података подразумијевају провјере тачности података и процјене свих могућих грешака које су везане с подацима. Чињеница је да неки подаци који су прошли провјере валидности ипак могу бити нетачни. Резидуалне грешке се могу открити ако тражимо неконсистентне варијабле. Јединствена царинска исправа је, на примјер, интерно неконсистентна кад се пореде различите варијабле, или није консистентна с оним подацима који су достављени у претходним мјесецима.препорукама.
	18.5. Компилација података	Подаци о робној размјени БиХ с иностранством су у текућим цијенама. Ради потреба анализе, неопходно је да постоји индикатор кретања цијена извоза и увоза кроз вријеме. Због тога Агенција за статистику БиХ производи индексе јединичних вриједност извоза и увоза на кварталном нивоу (базна година 2015.). Ови индекси служе као апроксимација кретања цијена извоза и увоза робе.
	18.6. Прилагођавање	Не примјењује се прилагођавање података (на примјер, сезонско прилагођавање података).
	18.7. Сезонско прилагођавање	Не врши се сезонско прилагођавање података.
	19. Коментар	/