Приступ информацијама (ЗОСПИ)

Предавањем захтјева за доставу званичне информације о тачном броју становника на територији општине, у складу са чланом 193 став (1) Закона о управном поступку (''Службени гласник БиХ'' број 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 и 53/16), и чланом 14 став (2) Закона о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини (''Службени гласник БиХ'' број 28/00, 45/06, 102/09 и 62/11), правном лицу се рјешењем прихвата приступ информацијама.

Такође, податке о броју становника је могуће добити и без позивања на Закон о слободи приступа информацијама у БиХ. Подаци Пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године у БиХ могу се пронаћи на званичној страници: popis.gov.ba и то:

• Визуелни приказ података
• Једноставан приступ
• Документи (легислатива, пописни обрасци, ИМО извјештаји)

Агенција за статистику Босне и Херцеговине није у могућности давати информације о националном изјашњавању на Попис 2013, тако примљени захтјеви се одбијају рјешењем.

Наиме, конкретном примјеном правних доктрина lex specialis derogati legi generali i lex posterior derogat legi priori, Агенција у циљу рјешавања оваквих предмета мора узети у обзир нарочито везу и усаглашеност односно усклађеност између ЗОСПИ БиХ као lex generali и Закона о попису и Закона о заштити као lex specialis.

Законодавац је доношењем Закона о попису, у члану 16 јасно и недвосмислено утврдио да ће се ”подаци прикупљени пописом користити искључиво у статистичке сврхе”.

Узимајући у обзир и додатно писмено упутство које је садржавао сваки пописни образац у виду напомене да су „сви подаци из овог обрасца тајни и да ће се користити само у статистичке сврхе“, а знајући да су сва пописана лица потписом и потврдила да су упозната са садржајем и начином коришћења података из пописнице, несумњиво је да су на транспарентан начин упознате са намјером и сврхом датих података и пописом као најобухватнијем статистичком истраживању.

Надаље, Закон о заштити само потврђује раније наведено стајалиште и законско поступање, јер јасно прописује у члану 4 став (1) такча а) и б) да је „контролор обавезан личне податке обрађивати на правичан и законит начин и личне податке које прикупља за посебне, изричите и законите сврхе не обрађивати на било који начин који није у складу с том сврхом“, 24 став (2) тачка а) „контролор није дужан дати обавјештење о обради личних података ако личне податке обрађује искључиво у статистичке, научноистраживачке или архивске сврхе“, као и у члану 28 став (1) тачка д) који утврђује изузетак приступа личним подацима ради “……повреде етичких правила професије”.

Напомињемо да је Кодексом праксе европске статистике, као скупа начела који представља врсту етичких правила професије, усвојен од стране Одбора за европски статистички систем, детаљно прописана статистичка повјерљивост, заштита и доступност статистичких података, као једну од основних статистичких принципа.

Поред тога, утврђивање и спровођење међународне статистичке праксе, стандарда и техника детаљно је прописано чланом 8 став (2) тачка ц) Закона о статистици БиХ (“Службени гласник БиХ” број 26/04 и 42/04 ), с тога је јасна веза између Закона о статистици БиХ и Закона о заштити.

Такође, члановима 19 став (3) и (6), 23 и 27 Закона о статистици БиХ, су тачно прописане надлежности Агенције у виду коришћења и заштите личних (повјерљивих) података, односно принцип статистичке повјерљивости, а чланом 29 децидно је прописано да ће Агенција „приликом обављања својих задатака утврђених овим законом, дјеловати у складу са Законом о заштити личних података БиХ“

У вези с тиме, чланом 15 став 2) Закона о попису је прописано да ће се: „заштита личних података осигурати у складу са Законом о заштити личних података и Законом о статистици Босне и Херцеговине“, те је и сасвим јасна корелација ова два позитивна законска акта.

Уредба (ЕЗ) број 223/2009 Европског парламента и Савјета од 11.03.2009. године о европској статистици у тачки 27 прописује да би: „требало строго забранити употребу повјерљивих података у сврхе које нису искључиво статистичке, као што су управне, правне или пореске сврхе, или за провјеру статистичких јединица.“

Исто тако, горе наведена Уредба у члану 2 утврђује статистичку повјерљивост као једну од основних статистичких начела, те дефинише исто начело као “заштиту повјерљивих података који се односе на индивидуалну статистичку јединицу, који су прикупљени директно за статистичке сврхе или индиректно из административних или других извора и укључује забрану коришћења прикупљених статистичких података у нестатистичке сврхе и њихово незаконито откривање”.

Цијенећи ЗОСПИ БиХ као позитивни правни акт, неопходно је исти посматрати, примјењивати и тумачити као правну норму која генерално уређује област приступа информацијама, а приликом рјешавања и одлучивања неопходно је узимати у обзир и цијенити друге позитивне акте који детаљно дефинишу специфичну област, надлежности и начин поступања, те значај, важност и специфичности конкретног предмета.

Између осталог, позивање и строго придржавање ЗОСПИ БиХ нема реално и оправдано упориште из разлога што значење појма информација у статистичкој терминологији, смислу и самом мандату статистичких институција, није упоредиво нити истовјетно с појмом информације под контролом других јавних органа.

Агенција за статистику Босне и Херцеговине није у могућности давати информације за домаћинство по Попису 2013, тако примљени захтјеви се одбијају рјешењем.

Наиме, конкретном примјеном правних доктрина lex specialis derogati legi generali i lex posterior derogat legi priori, Агенција у циљу рјешавања оваквих предмета мора узети у обзир нарочито везу и усаглашеност односно усклађеност између ЗОСПИ БиХ као lex generali и Закона о попису и Закона о заштити као lex specialis.

Законодавац је доношењем Закона о попису, у члану 16 јасно и недвосмислено утврдио да ће се ”подаци прикупљени пописом користити искључиво у статистичке сврхе”.

Узимајући у обзир и додатно писмено упутство које је садржавао сваки пописни образац у виду напомене да су „сви подаци из овог обрасца тајни и да ће се користити само у статистичке сврхе“, а знајући да су сва пописана лица потписом и потврдила да су упозната са садржајем и начином коришћења података из пописнице, несумњиво је да су на транспарентан начин упознате са намјером и сврхом датих података и пописом као најобухватнијем статистичком истраживању.

Надаље, Закон о заштити само потврђује раније наведено стајалиште и законско поступање, јер јасно прописује у члану 4 став (1) такча а) и б) да је „контролор обавезан личне податке обрађивати на правичан и законит начин и личне податке које прикупља за посебне, изричите и законите сврхе не обрађивати на било који начин који није у складу с том сврхом“, 24 став (2) тачка а) „контролор није дужан дати обавјештење о обради личних података ако личне податке обрађује искључиво у статистичке, научноистраживачке или архивске сврхе“, као и у члану 28 став (1) тачка д) који утврђује изузетак приступа личним подацима ради “……повреде етичких правила професије”.

Напомињемо да је Кодексом праксе европске статистике, као скупа начела који представља врсту етичких правила професије, усвојен од стране Одбора за европски статистички систем, детаљно прописана статистичка повјерљивост, заштита и доступност статистичких података, као једну од основних статистичких принципа.

Поред тога, утврђивање и спровођење међународне статистичке праксе, стандарда и техника детаљно је прописано чланом 8 став (2) тачка ц) Закона о статистици БиХ (“Службени гласник БиХ” број 26/04 и 42/04 ), с тога је јасна веза између Закона о статистици БиХ и Закона о заштити.

Такође, члановима 19 став (3) и (6), 23 и 27 Закона о статистици БиХ, су тачно прописане надлежности Агенције у виду коришћења и заштите личних (повјерљивих) података, односно принцип статистичке повјерљивости, а чланом 29 децидно је прописано да ће Агенција „приликом обављања својих задатака утврђених овим законом, дјеловати у складу са Законом о заштити личних података БиХ“

У вези с тиме, чланом 15 став 2) Закона о попису је прописано да ће се: „заштита личних података осигурати у складу са Законом о заштити личних података и Законом о статистици Босне и Херцеговине“, те је и сасвим јасна корелација ова два позитивна законска акта.

Уредба (ЕЗ) број 223/2009 Европског парламента и Савјета од 11.03.2009. године о европској статистици у тачки 27 прописује да би: „требало строго забранити употребу повјерљивих података у сврхе које нису искључиво статистичке, као што су управне, правне или пореске сврхе, или за провјеру статистичких јединица.“

Исто тако, горе наведена Уредба у члану 2 утврђује статистичку повјерљивост као једну од основних статистичких начела, те дефинише исто начело као “заштиту повјерљивих података који се односе на индивидуалну статистичку јединицу, који су прикупљени директно за статистичке сврхе или индиректно из административних или других извора и укључује забрану коришћења прикупљених статистичких података у нестатистичке сврхе и њихово незаконито откривање”.

Цијенећи ЗОСПИ БиХ као позитивни правни акт, неопходно је исти посматрати, примјењивати и тумачити као правну норму која генерално уређује област приступа информацијама, а приликом рјешавања и одлучивања неопходно је узимати у обзир и цијенити друге позитивне акте који детаљно дефинишу специфичну област, надлежности и начин поступања, те значај, важност и специфичности конкретног предмета.

Између осталог, позивање и строго придржавање ЗОСПИ БиХ нема реално и оправдано упориште из разлога што значење појма информација у статистичкој терминологији, смислу и самом мандату статистичких институција, није упоредиво нити истовјетно с појмом информације под контролом других јавних органа.