Вијести

Проактивна транспарентност: 11 институција испунило више од 80 одсто стандарда

Kанцеларија координатора за реформу јавне управе у периоду од 10. јуна – 03. јула ове године провела је онлине истраживање међу институцијама управе о примјени стандарда проактивне трансарентности у којем је учествовало 57 државних институција.

5.8.2020.

Image Title

„Истраживање је показало да је просјечна испуњеност стандарда (за 57 институција) 64,04 одсто, што је пораст за 0,5 процентних поена у односу на истраживање прошле године. Преко 80 одсто стандарда испунило је 11 институција, само четири институције Савјета министара БиХ испуниле су 100 одсто стандарда проактивне транспарентности и то: Дирекција за европске интеграције БиХ, Агенција за статистику БиХ, Агенција за високо образовање и осигурање квалитета у БиХ те Kанцеларија координатора за реформу јавне управе. Ове четири институције објавиле су све податке и информације од јавног значаја, од контаката запослених до укупних примања руководилаца ових институција и свих државних службеника и намјештеника“, казао је данас у Сарајеву новинарима доц. др. Драган Ћузулан, државни координатор за реформу јавне управе у БиХ. Ради се о четири институције које су у сарадњи с три организације цивилног друштва (Транспаренцy Интернатионал БиХ, Центар за друштвена истраживања Аналитика и Центар за истраживачко новинарство) још 2015. године у оквиру Програма јачања јавних институција у БиХ израдиле политику и стандарде проактивне транспарентности.

Он је истакао да су се питања односила на то да ли су институције управе на нивоу Савјета министара БиХ омогућиле доступним грађанима и корисницима званичних wеб страница сетове података/информација које су разврстане у шест категорија: финансијске, информације о јавним набавкама, информације у области слободе приступа информацијама, информације у вези јавних консултација, стратешке и оперативне информације.

Државни координатор за реформу јавне управе упозорио је да поједине институције и даље не омогућавају јавности увид у планове интегритета, правилнике о унутрасњој организацији и систематизацији радних мјеста, тендерске документације, те нагласио да проактивна објава информација од јавног значаја директно доприноси остваривању концепта добре управе у БиХ, враћа повјерење јавности у рад државних институција, а грађанима омогућава већу информисаност ради остваривања њихове партиципације у раду јавне управе.

В.д. директора Агенције за статистику БиХ Весна Ћужић изразила је задовољство због учешћа и опредијељеност Агенције да и даље учествује у активностима унапређења проактивне објаве информација. Навела је значај међуинституционалне сарадње и да је у овом истраживању Агенција за статистику БиХ подржала Kанцеларију координатора за реформу јавне управе кроз развој новог софтверског система уз коришћење знања и искуства у области провођења статистичких истраживања.

Mathias Mühle, руководилац пројекта у њемачком ГИЗ-у, који у име влада Њемачке и Велике Британије проводи Програм јачања јавних институција у БиХ као дио подршке реформи јавне управе, рекао је да овај програм од 2015. године подржава развој стандарда проактивне транспарентности, изградњу капацитета институција за унапређење транспарентности као и међуинституционалну и сарадњу с цивилним друштвом. Мüхле је такође истакао да је пандемија показала важност проактивне објаве информација на службеним wеб-страницама институција будући да се грађанке и грађани све више ослањању на онлине комуникацију с јавном управом.

У овогодишњем истраживању учествовало је 19 нових институција – у односу на прошлогодишње истраживање, а међу њима су и правосудне институције као што су то Високи судски и тужилачки савјет БиХ, Уставни суд и Суд БиХ.