Босна и Херцеговина на путу ка Индексу родне равноправности
Парцијални Индекс родне равноправности за Босну и Херцеговину 2022. израдила је Агенција за статистику Босне и Херцеговине у сарадњи са Агенцијом за равноправност полова Босне и Херцеговине и Европским институтом за родну равноправност (EIGE) у оквиру IPA пројекта "ЕУ Подршка за родну равноправност", који финансира Европска унија, а спроводи UN Women у БиХ.
Босна и Херцеговина је по први пут ове године израчунала парцијални Индекс родне равноправности у складу са методологијом коју је израдио Европски институт за родну равноправност (EIGE). Парцијални Индекс родне равноправности за Босну и Херцеговину 2022. израдила је Агенција за статистику Босне и Херцеговине у сарадњи са Агенцијом за равноправност полова Босне и Херцеговине и Европским институтом за родну равноправност (EIGE) у оквиру IPA пројекта "ЕУ Подршка за родну равноправност", који финансира Европска унија, а спроводи UN Women у БиХ.
Индекс је композитни индикатор који се састоји од шест домена - Знање, Моћ, Рад, Здравље, Вријеме и Новац те служи као алат за мјерење стања родне равноправности у различитим сферама јавног и приватног живота у земљама ЕУ, али и земљама (потенцијалним) кандидатима.
Парцијални Индекс за Босну и Херцеговину даје потпуне информације за два домена - Знање и Моћ и податке за три поддомене - Учешће у оквиру домене Рада, Здравствени статус и Приступ здравственој заштити. Индексом родне равноправности се показују бодови на скали од 1 (потпуна неравноправност) до 100 (потпуна равноправност).
Индекс родне равноправности за Босну и Херцеговину у домену Знање је 58,7, што је за 4 бода ниже од просјека ЕУ, док у домену Моћи БиХ има 51,2 бода, што је за 3,8 бодова ниже од просјека ЕУ. У поддомену учешће у оквиру домене Рада, БиХ остварује 62,8 бодова у поређењу са просјеком у ЕУ од 81,3. БиХ остварује 89,8 бодова у поддомену Здравствени статус, што се пореди са 92,1 бода ЕУ, те 97,7 бодова у поддомени Приступ здравственој заштити, што се пореди са 98,2 ЕУ.
"Због недостатка релевантних извора података, прије свега истраживања и података разврстаних према полу, није било могуће израчунати податке за свих шест области, тако да није било могуће представити свеукупни Индекс родне равноправности за Босну и Херцеговину. То представља ограничење у смислу поређења Индекса за БиХ у односу на ЕУ просјек, појединачне земље чланице ЕУ и земље Западног Балкана. Међутим, ово је први, али велики корак на путу ка изради пуног Индекса родне равноправности који ће омогућити Босни и Херцеговини да се позиционира на европској листи родне равноправности", казала је Весна Ћужић, директор Агенције за статистику БиХ.
Ћужић је нагласила да Агенција за статистику БиХ већ производи, у свим статистичким областима, податке из Џендер статистике с циљем да омогући надлежним законодавним, извршним органима управе свих нивоа власти у Босни и Херцеговини да испуне своју законску обавезу да координирају реализацију програмских циљева из Џендер акционог плана Босне и Херцеговине и обезбиједе спровођење међународних стандарда у области равноправности полова.
За потребе израде парцијалног Индекса за Босну и Херцеговину кориштени су посљедњи доступни подаци из релевантних истраживања, као што су Анкета о радној снази у БиХ, Анкета о потрошњи домаћинства у БиХ, подаци редовне статистике демографије и образовања, као и подаци из EIGE базе података о доносиоцима одлука. Подаци се односе на 2019, 2020, 2021, те 2015. годину за домену Здравља, зависно од доступности појединачних истраживања.
На путу ка Индексу родне равноправности - Босна и Херцеговина 2022