Од административних ка статистичким подацима

Ћужић је говорила на тему „Значај административних података за статистику“ која је за статистичке институције БиХ актуелна с обзиром да Европска пракса налаже статистичким институцијама да оптимизирају производњу статистике коришћењем већ доступних административних података. Такође, све већи захтјеви за статистичким подацима намећу потребу коришћења свих доступних извора података, а један од најважнијих ресурса су административни извори података који су доступни на различитим административним нивоима.

Конференција је одржана с циљем мапирања тренутног стања административних извора података на нивоу општина/градова, као и планираних активности релевантних актера у овој области у јачању улоге локалних власти у приступању и коришћењу административних података. Крајњи циљ коришћења административних података је да се ти подаци учине доступним грађанима кроз различите канале дисеминације (интернет странице административних органа, статистичке институције, отворене податке портала, итд.).

Говорећи о значају коришћења административних података у статистичке сврхе Ћужић је нагласила да је први и кључни предуслов за успостављање редовне производње статистичких индикатора заснованих на административним изворима података постојање адекватне законске регулативе, а други је дигитализовање расположивих административних извора података. Данас је већина административних података још увијек доступна у различитим форматима (hard-copy – папирна евиденција, ексел фајлови), док је само дио доступан и у дигиталном формату.

Такође је навела бенефите њиховог коришћења у званичној статистици: „Бенефити коришћења административних извора података – смањивање оптерећења извјештајних јединица, редуковање трошкова прикупљања података као и побољшање квалитета података и њиховог обухвата.“

Један од основних циљева статистичких институција је да коришћењем и интегрисањем расположивих података из административних извора заједно са подацима из статистичких истраживања, омогуће успостављање и одржавање три кључна статистичка регистра у Босни и Херцеговини а то су: регистар становништва, регистар зграда и станова, те пословни регистар. Тренутно статистичке институције у БиХ имају успостављен један од три статистичка регистра који се редовно одржава и користи у производњи званичне статистике а то је Статистички пословни регистар, рекла је Ћужић.

Зато је, према ријечима Весне Ћужић, званичној статистици од изузетног значаја постојање ефикасне јавне управе која побољшава квалитет података али и услуга за своје грађане, те кроз процес коришћења савремених ИТ рјешења за дигитализовање процеса уједно омогућава и статистичким институцијама приступ великим базама података.

Имајући у виду значај производње квалитетних и правовремених статистичких података усклађених са ЕУ регулативама и стандардима, а који се могу добити коришћењем административних извора података, статистичке институције БиХ (Агенција за статистику и ентитетски заводи за статистику) су кроз национални IPA Twinning пројекат успјеле мапирати потенцијалне административне изворе података по свим статистичким доменама на ентитетском и државном нивоу. Сa некима од њих је већ остварена сарадња и њихови подаци се користе у производњи статистичких индикатора, док су сa некима у току активности на озваничавању сарадње.

Због значаја за Босну и Херцеговину на њеном путу ка приступању Европској унији кроз текући IPA 2017 Twinning пројекат и експертску подршку Статистике Данске и Финске, статистичке институције БиХ раде на развоју јединствене методологије коришћења административних извора података у статистици, а наредног мјесеца почиње имплементација значајног пројекта за коришћење административних података у статистици који ће финансирати ЕУ. Циљ пројекта је успостављање сарадње са што више административних извора података и развој ИТ рјешења које ће омогућити несметано прикупљање и размјену административних извора података.